01.03.2010. 09:43 (Mediji- o kockanju, FOND HERC za prevenciju patoloskog kockanja)
У Србији 3,5 милиона грађана игра неку игру на срећу а сваки пети постаје патолошки коцкар. Њихов број стално расте иако су почели с ординарним лотоом и другом „сићом“.
Почетком 2009. регистровано је 250.000 зависника од овог порока, а већ почетком ове их је дупло више. Дакле, пола Србије сања о томе да добије на лутрији, бингу, у кладионицама или казину, и већина други начин да изађе из беде и не види.
Патолошки коцкар у амбис вуче целу породицу, 75 одсто њих током “каријере” стигне и до криминала, а држава се баш “труди” да им створи „средства за рад“ – Србија је друга у Европи по броју кладионица, испред је, само за нокат, БиХ! Извесно – и јер се велики новац од пореза слива у државну касу, а у време кад је она темељно избушена, власт се тешко одриче сигурног прихода. Напротив, број игара на срећу се повећава. По Закону о играма на срећу, државна лутрија Србије може за све игре да највише два пут недељно организује извлачење добитака у ТВ преносу, а у пракси их је много више.
– Људе углавном желе да брзо дођу до новца и врате дугове независно од коцке, али то је само окидач за развој проблема – објашњава психолог Фонда “ Херц” , који је покренуо и СОС линију за помоћ коцкарима, Јелена Манојловић. – Патолошки коцкар је особа већ зависна од игара на срећу, па је постао и породични проблем јер се не може одупрети радњи која је штетна и за њега и за околину. Тако се руше бракови, врше самоубиства, краде из куће.
Социолози и психолози тврде да није могуће одредити тачан профил личности која ће се „навући“ на коцкање јер су међу патолошким коцкарима и високообразовани људи али и они с дна друштвене лестице. Јелена Манојловић истиче да је проблем и у томе што не постоје физички симптоми зависности, пошто коцкар релативно добро изгледа и тек после дуго година зависности његово задравље пропада. Управо тада коцкари се отуђују од породице, занемарују обавезе, прилично запусте изглед и једино што их занима је коцка.
Дакако да коцкара има у свим земљама, али би Србија морало додатно да се забрине и јер је начичкана кладионицама и казинима и у непосредној близини школа – све чешће ђаци при доласку на наставу или повратку с ње сврате да окушају срећу, а то их полако али сигурно увлачи међу патолошке коцкаре. Отуда није ретко да су међу регистрованим патолошким коцкарима све чешће деца, а најмлађи има само 11 година.
„Херц“ је отворио СОС линију која ради 24 сата, а на број 064/333–1111 могу се јавити коцкари и њихове породице. Председник ове невладине организације Дејан Станковић тврди да им се месечно за помоћ обрати 300 људи.
– Породица греши ако мисли да кажњавање решава проблем. Имали смо пример младића који је месец дана био закључан у собу, али је телефоном или бацањем тикета другу кроз прозор успео да направи дуг од 12.000 евра. Све су млађи они који се коцкају. Јављају нам се људи чији дугови од десетине хиљада евра расту вртоглавом брзином због зеленашких камата. И број криминалних дела вазаних за коцкарске дугове је у порасту. Недавно су у Новом Саду ухапшена два младића која су опљачкала пошту да би вратили коцкарски дуг. Враћањем дуга проблем се не решава и зато је потребно да родитељи, који често трпе насиље деце коцкара, искључе емоције и помогну деци – апелује Станковић.
Љ. Малешевић
Спасавају се и емиграцијом
Кад коцка постане болест, први симптоми су раздражљивост, несаница, депресија, честа промена расположења, поремећај пробаве, мигрена, видљиво занемаривање породице, разводи, откази, банкроти и емиграција.
Сви који се на било који начин коцкају, па макар и зноје ако два пут недељно не уплате лото, могу себе тестирати да би открили да ли у њима чучи патологија. Питања су: колика је снажна жеља за коцкањем? Да ли се занемарују друга интересовања, губе амбиције и ефикасност, а учестају лажи и манипулације околином? Појачано психичко и вербално насиље у породици? Позајмљивање пара? Планирање коцкања, па макар и обичног картања? Искрени одговори дефинишу патолошког или обичног коцкара. И један и други имају дуг пут за повратак у “нормалу”, с тим што ови други имају много веће шансе него они заражени болешћу која се тешко лечи.